По дефиницији маркетинг је збир активности које имају за циљ да усмере токове производа од произвођача до потрошача. Анализа и дефинисање су прве фазе маркетиншког процеса, после чега долази скретање пажње корисника, затим се потенцијални корисници заинтересују да прихвате понуду тј. да имају жељу, чиме потенцијални постају прави купци.

Последња фаза маркетиншког процеса је акција. Тако је и пиво прошло маркетиншки процес где су маркетиншки стручњаци закључили да је филтрирано, газирано пиво пожељније код конзумената, што је аутоматски лансирало лагер пива у први план, док су „Real ale” пива пала у заборав.

Гледајући пиво као обичну робу занемарили су се прави љубитељи пива, а тиме и права пива, која имају душу и тело, дозволићемо себи овакав опис. Да би добили „пожељно“ пиво, произвођачи су из пива уклањали квасац. Уложили су напоре да пиво буде што бистрије, пена што чвршћа, а газирањем су се кориговали недостаци. Конзументима се пласирала прича да је то нешто добро, да је такво пиво пожељно, потребно, да баш такво пиво сви траже и воле. Народ је такав да прихвата оно што „сви воле“, јер нико не жели да се издваја. Ово „улепшавање“ пива довело је до тога да су сва лагер пива у неки руку постала веома слична по укусу.

Малобројне пиваре, на срећу, нису своја пива „улепшавале“. Захваљујући Енглезима ми и данас можемо да попијемо право пиво. На енглеском ова пива се називају „Real ale“. „Real ale“ пива можемо назвати правим пивима, али и живим пивима, јер се у процесу прављења овог пива, после ферментације, пиво заједно са квасцима претаче у каскове. У касковима пиво сазрева, а то је најбитнији процес за „Real ale“ пиво. Захваљујући Пивари Принц права пива, „Real ale“ пива, се могу попити и код нас. „Princip“, „Kruna“, „Derbi“ и „London“ су права пива.