Први, пронађени, писани трагови о прављењу пива су остали очувани на глиненим таблицама и датирају од 6.000 година п. н. е. Сумери су, по овим доказима, први правили пиво. Првобитно се пиво правило од јечменог хлеба. Тадашње пиво је било налик каши, додавали су му зачинске траве и мед.

У то време хмељ се није користио за прављење пива. Према доказима археолога Вавилонци су још 7.000 година п. н. е. правили у својим домаћинствима пиво. Жене су биле задужене за прављење пива, али у већини случајева нису смеле да га конзумирају. У сваком случају зна се да су људи знали и производили пиво и пре него су писали о њему на глиненим плочицама.

У  старом Египту се пиво правило свакодневно у домаћинству. У Европу је пиво пренето доласком келтских племена из Азије, негде око 1.000 година п. н. е. Север Европе, као и данас, показао се као плодно тло за пиво, за разлику од југа где је вино било на првом месту по конзумацији. Првобитно пиво, без хмеља, било је кисело.

Револуција у пиварству десила се употребом хмеља. Хмељ су у употребу први “убацили” Руси и то из “медицинских” разлога. Други разлог зашто су почели да употребљавају хмељ је било конзервирање пива. Иначе у то време пиво су правили калуђери. У то време пиво се смело пити и у дане поста и сматрало се леком.

Недавно су објављени резултати истраживања који, донeкле, побијају горе поменуте датуме појаве првог пива. Истраживања су вршена у близини града Хаифе у Израелу. У пећини су археолози пронашли остатке неке врсте каше од житарица. Овај локалитет се сматра за најстарије место за производњу алкохолног пића од житарица тј. пива. Сматрају да овај локалитет датира од пре 13.000 година. Ово практично значи да је пиво старије од агрокултуре, а сматрало се да је обрнуто.